Zaključak

Prelistavajući foto-album svoje porodice prisetila sam se nekih lepih događaja i bila sam zaista srećna dok sam gledala te fotografije. Možda je baš to razlog zašto fotografišemo samo lepe i srećne trenutke u našim životima. Istina je da je život često veoma težak i da nosi i neke loše stvari, ali to sigurno nije nešto čega želimo da se sećamo. Naprotiv, dali bismo sve da takve trenutke zauvek zaboravimo. Bar je tako sa mnom, tako da mi je jasno zašto ljudi ne "zamrzavaju" teške trenutke u svom životu. Istina je drugačija, ali niko nam ne može zabraniti da maštamo o savršenom svetu, ispunjenom ljubavlju i srećnim ljudima, baš kao što je slučaj sa našim fotografijama.

O porodičnoj fotografiji

Džordž Istman je 1888. godine proizveo, a do 1899. godine i izneo na tržište, svoju revolucionarnu Kodak kameru kojom se snimalo iz ruke, praćenu vedrim sloganom "Vi pritisnite dugme, mi ćemo uraditi sve ostalo", a nalazio se i pred lansiranjem Boks Brauni (Box Brownie)kamere, za koju je tvrdio da svako može da je priušti, a čak i dete da je koristi. Tadašnja nova tehnologija je izazvala revoluciju u načinu opažanja porodičnog sveta i iznova određivala ko ima pravo da zabeleži taj svet. Sto godina kasnije, nova tehnologija tog vremena je prouzrokovala drugačiju vrstu revolucije u domaćim fotografijama, koje su postale interaktivnije, uz više intervencija, a potencijalno i još sveobuhvatnije. Fotografija sada zauzima svoje mesto u okviru nove konfiguracije medija vezanih za kućno okruženje. Digitalna tehnologija je omogućila da se ogroman broj domaćih scena zabeleži mnogo lakše nego ranije, ali, što je još važnije, pružila je kućnom fotografu znatno veći stepen kontrole. Visoko razvijeni procesi koji su bili rezervisani samo za profesionalce i posvećene amatere, sada su postali dostupni širokoj populaciji. Lične fotografije danas mogu da se organizuju i rasporede na bezbroj razigranih načina, pomoću jednostavnih kompjuterskih programa, i mogu se gotovo trenutno slati elektronskom poštom, preko Interneta ili mobilnim telefonom. Malo koja lična fotografija se danas smatra dragocenim, neponovljivim snimkom. One su lakše i fleksibilnije te ih odbacujemo. Digitalna tehnologija je proširila mogućnosti opažanja izvan neposrednog i savremenog. Lokacije na internetu koje su specijalizovane za porodične istorije pothranjuju sve veći apetit za pronalaženje predaka i otkrivanje fotografija iz prošlosti. Prošlost, takođe, može da se rekonstruiše. Pokojni rođaci mogu skeniranjem da se ubace u savremene fotografije ili se mogu sastaviti porodične fotografije koje nisu postojale. Priča o ličnoj fotografiji obuhvata mnogo više od jednostavnog opisa tehnološkog razvoja. Želja da se posmatraju fotografisana lica starih prijatelja izražavana je na različite načine u poslednjih sto pedeset godina. Ove fotografije nemaju samostalnu vrednost, nego su obogaćene sećanjima, razgovorima, anegdotama,...
Izvor: Liz Vels, FOTOGRAFIJA / Kritički uvod, CLIO, 2006.